1. Објасните детету на који начин ће се ритам његовог живота променити. У разговорима прецизно описати јутарњу рутину нпр.: “ Пробудићу те у 6,30, треба да се обучеш, умијеш, опереш зубе, затим ћеш доручковати и око 7,30 ћемо кренути у школу”.
2. Дете треба да иде на спавање у 20 сати. Неће моћи одмах да заспи, али ће се у кревету најлакше смирити ( посебно уз неки разговор, причу или прелиставање сликовнице).
3. Родитељ први устаје и спрема се. Ово је веома значајно, јер се тада помагање детету око спремања одвија лакше и смиреније.
4. Често подсећати дете. Нека деца ову јутарњу рутину савладају и не треба их, после неког времена, подсећати, а неку децу је потребно подсећати све до средње школе.
5. Констатовати шта је дете урадило, па га подсетити на следећи корак нпр. “Обукао си мајицу, а сада су на реду панталоне”. Подсећање касније може да се сведе на једну реч, нпр. “Ципеле” или на питање “Шта је следеће?”
6. Избегавати вику и грубо опхођење. Негативне “искрице” такође могу постати рутина, а ни један родитељ не жели да испрати дете непријатним емоцијама.
7. Кад једног јутра све ово постане рутина, могуће је додавати нове елементе, кao што је заједничко намештање кревета и заједнички доручак.
Највећи број деце ће се на овакво понашање брзо навићи, али ако се и после дужег времена дете опире формирању навика, потражите помоћ васпитача, педагога, психолога.